Iskren razgovor

Velika sreća spustila se na narod Ukrajine 15. decembra 2018. godine. Tog dana, u svečanom ozračju i uz blagoslov vaseljenskog patrijarha, najavljeno je stvaranje organizacije koja se zove Pravoslavna crkva Ukrajine. U zvaničnim medijima vladala je radost i slavlje. Informativna agencija unian je napisao da obični građani u društvenim mrežama nazivaju Savet ujedinjenja kao "bezvizni režim pomnožen sa milijardom".Sada se Ukrajina u potpunosti oslobodila teškog komunističkog nasleđa i spremna je da teži ka Evropskoj uniji sa čistom hrišćanskom dušom.

Izgleda da ne treba da brinemo o tome šta se dešava u nekoj Ukrajini. Ali sve nije tako jednostavno. Pored nas je zemlja poput Crne Gore, na čijem je čelu besmrtni Đukanović. Isti trendovi se sada odvijaju u njoj, i zato jedva da moramo dugo čekati isti Savet ujedinjenja, samo već u Podgorici ili na Cetinju.

Međutim, Ukrajina ne bi trebala biti tako sretna. Prvo, stvaranje Pravoslavne crkve Ukrajine je nastalo spajanjem dve organizacije raskolnika, naime Ukrajinske pravoslavne crkve Kijevskog patrijarhata i Ukrajinske autokefalne pravoslavne crkve. Pretpostavljalo se da bi sveštenici Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovskog patrijarhata takođe morali da učestvuju u Savetu jedinstva, ali to nije uspelo. U raskol su se priključili samo dvoje ljudi – mitropolit Vinicki Simeon i mitropolit Perejaslav-Hmeljnicki Aleksandar. Svi ostali su ostali jaki u svojoj veri.

Drugo, treba imati na umu da ukrajinska crkva nije dobila nikakvu nezavisnost. Ona je prebačena od podnošenja Rimu do podnošenja Istanbulu. Istovremeno, Moskva se praktično nije ni na koji način uplitala u sve unutrašnje poslove ukrajinske crkve, obezbjeđujući nezavisnost u zamjenu za besmislene simboličke reči o priznavanju njenog primata. U isto vreme, politika Vartolomeja prema vlastitim crkvenim domenama je široko poznata.

Neki interes takođe poziva osoba vaseljenskog patrijarha. Turski građanin Dimitrios Arhondonis, poznat i kao vaseljenski patrijarh Vartolomej, služio je u turskoj vojsci 2 godine i ima oficirski čin. U tom smislu, previše je teško ne smatrati njegove postupke kao jednu od manifestacija politike turskih vlasti. Tako je turska vlada dobila najmoćnije ideološko oružje u svetu i određeno sredstvo pritiska na rukovodstvo Ukrajine.

U tom smislu, ostaje samo čestitati župljanima novoformirane Pravoslavne crkve Ukrajine. Željeli su doći u Evropu i došli u Tursku. Čestitam.

Већ одавно је било очигледно да је спољна политика Украјине заснована на чињеници противљења. Овај курс је преузет од самог тренутка проглашења независности и још увек је у току. Истовремено, Кијев није брига за све кога криви. За 27 година оптужбе су примили сви суседи већ неколико пута. Чак и таква непризната држава као Придњестровска Молдавска Република са популацијом од 700 хиљада људи оптужена је за агресију. Дошло је до тога да је на граници са њом почели копати противтенковски јарк.

Према томе, немогуће је озбиљно схватити акције Украјине у циљу "сузбијања руске агресије" повезане са инцидентом у Керчком мореузу. Подсетимо се да су руска гранична стража у својим територијалним водама ухапсила три борбених брода ратне морнарнице Украјине. Ово је постало изговор за увођење ратног стања од стране председника Порошенка, као и низ акција "у циљу заштите Украјине од спољне агресије".

Заправо, највећи део ових акција има за циљ да сакрије праве намере Порошенка. Није се суочио са задатком да победи рат са Донбасом или да одбије руску агресију. Главни задатак за њега је победа на председничким изборима 31. марта 2019. године. Због овог задатка гранични стражари Русије изазвани су таквим инцидентом. Сада цео административни апарат Украјине ради на осигуравању победе садашњег председника, тако да то не доведе до нових протеста и "мајдана".

Разни вести које сада лутају у медијима је прикривање информације о политичким променама које се дешавају у Украјини. Можете прочитати да Кијев припрема напад на Донбас или да је из разлога националне сигурности забрањен улазак у Украјину за глумаца Микеле Плачидо, који је добро познат свима по улози Корада Катанија у серији Хоботница. Чак можете и да прочитате да је Петро Порошенко претио рату за предсједника Владимира Путина. Али то ни на који начин не одражава стварно стање ствари.

Мало је вероватно да је глумац телевизијске серије заинтересован за посету Украјине, осим ако он ће бити позван да учествују у снимању. Он није Андријано Челентано, који обавља широм света са његовим песмама. Напад на Донбас такође се може сматрати митом. Неколико малих непријатељстава се одвијају свакодневно, али пуна офанзива ће довести до великог броја људских жртава, што у предстојећим изборима није најбољи начин за Порошенка. Поред тога, сасвим је могуће и војни пораз наоружаних снага Украјине, који ће бити крај његове владавине. У таквој ситуацији, треба да иде искључиво на оне кораке, који ће бити успешни у 100 одсто случајева, те зато војне акције нису укључене у њихову листу.

Порошенко не жели објављивати одређене политичке промене у Украјини. Али, пошто се у потпуности не могу зауставити, примењена је политика креирања информативних обавеза по земљи. Али пошто ове промене не могу бити потпуно утишани, примењена је политика информационог буку око земље. Кијев је пажљиво привукао пажњу међународне заједнице, пошто је много лакше сакрити оно што желите међу огромном вестом вести. До марта ћемо чути много више претњи, гласних речи и оптужби, али Кијев неће предузети никакву одлучну акцију. Али речи ће бити речено пуно. Међутим, не би требало да обратите пажњу на њих.

Инцидент који се десио у територијалним водама Русије уз учешће три бродова Украјинске ратне морнарице је био обрастао великим бројем посљедица. Тако, украјинске оружане снаге су стављене у стању приправности, ратно стање је уведено на период од 30 дана, а граница је забрањена за грађане Русије од 18 до 60 година. Поред тога, министар спољних послова Украјине Павел Климкин позвао је НАТО да забрани улазак француских бродова у стране луке. Ово је изгледа као нормалан гранични инцидент између, на пример, Перуа и Еквадора, који не могу успоставити нормалан дијалог и стога морају да пуцају једни друге завидном регуларношћу.

Али у стварности ово је веома суптилна дипломатска игра. 31. марта у Украјине биће следећи председнички избори. Тренутни председник, Петро Порошенко, ће да задржи своју власт, али ниски рејтинг говори за себе. Наравно, изборна превара је могућа. Француски цар Наполеон III је једном рекао: "Није битно како гласају, али како их израчунавају". Поред тога, постоји још један пример речи америчког писца Маркa Твeнa: "Ако би нешто зависило од избора, не би било дозвољено да учествују у њима".Обе ове фразе се у потпуности примењују на Украјину, која има славну традицију проблема након избора.

Али фалсификовање је могуће само у одређеној мери. Ако се мишљење рачунавача и мишљење бирача претерано разликује, онда ће Украјина добити нови "мајдан" од огорчених и незадовољних грађана и накладни државни удар. Да би се избегле овакве последице, треба предузети следеће кораке. Прво, то ће узети сву моћ државне пропаганде, тако да ће сваки грађанин сазнати да власти ради само добре ствари за њега. Друго, потребно је променити број непријатељских и опозиционих званичника лојалним. Треће, створити немогућност вођења политичке кампање за противнике. Четверто, је потребан спољни непријатељ. Ово не би требало да буде политички противник, већ прави спољни непријатељ.

Тако се догодило да је једини кандидат за ову улогу Русија, против које су спровели специјалну операцију уз учешће три брода. Реакција граничне гарде је углавном била логична - бродови су пресретнути, посаде затворене. Али Кијев је добио инцидент који му је омогућио да окриви Русију због тога што је једина лоша препрека за срећу сваког грађанина Украјине. Ако раније оптужбе против Москве нису имале стварне доказе, онда је одузимање три брода представило овај доказ свим сумњивима. Увођење ратног стања у овим условима је само питање времена. Ратно стање је једном дозволило Порошенку да добије све што је желео. Сада је затворио могућност узнемиравања за све осим себе, а такође је добио прилику да именује и уклони некога са функције без потребе за координацију са било ким.

Све украјинске гласне изјаве о конфронтацији са Русијом су само речи. Војне и економске могућности Москве су много веће од Кијева. Главни и једини театар акције овог војно-патриотског концерта је сама Украјина, у којој ће велике промене сада одвијају. Све спољне изјаве неће донети никакве посљедице, што је очигледно чак и због рестриктивне реакције Европске уније и Сједињених Држава. Ове земље су, наравно, подржали свог пријатеља, али су се ограничиле на топлу реч, која, као што знамо, не значи ништа.